Марко Краљевић познаје очину сабљу

Марко Краљевић познаје очину сабљу

0001    Телал виче рано у недељу,
0002    Он телали сабљу оковану
0003    Ко ће бритку сабљу куповати.
0004    Зло изнесе Краљевића Марка:
0005    ”О, Турчине, Мемеде телале,
0006    Што је цена твојој сабљи бриткој?”
0007    Ал’ беседи Мемеде телале:
0008    ”Цена сабљи три стотин’ дуката
0009    И баожа шњоме и цагрија,
0010    А и она кошта триста дуката,
0011    Којекако за девет стотина!”
0012    Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0013    ”О, Турчине, Мемеде телале,
0014    Да идемо доле до догања,
0015    До догања мајстора Ненада,
0016    Нек’ нам сабљу ту измери,
0017    Нека каже што је сабљи цена!”
0018    И одоше доле до догања,
0019    Мајстор им је сабљу измерио:
0020    Цена сабљи за девет стотина,
0021    Девет стотин’ жути дуката.
0022    Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0023    ”О, Турчине, Мемеде телале,
0024    Да идемо месту заклониту
0025    Под широке дренопољске башче,
0026    Под високу под миол ћуприју,
0027    Крај Марице, крај воде ладне,
0028    Онде ћу ти сабљу исплатити,
0029    Јер сам јунак много дужан Турком,
0030    Турци ће ми потпазити благо,
0031    Па ти нећу сабљу исплатити!”
0032    Зла Турчина срећа искочила,
0033    И одоше месту заклониту
0034    Под широке дренопољске башће,
0035    Крај Марице, лепе воде ладне.
0036    Простре Туре коласту аздију,
0037    Просу Марко гроше и дукате;
0038    Ал’ је Туре лакомо на благо,
0039    Седе Туре одбрајати благо.
0040    Узе Марко сабљу оковану,
0041    Преврће и обрће Марко,
0042    И на сабљи угледао беше,
0043    Угледао три слова ришћанска:
0044    Једно слово краља Вукашина,
0045    Баш Маркова родитеља стара;
0046    Друго слово летњег светог Ђурђа,
0047    Баш Марково крсно име красно;
0048    Треће слово светог Димитрија.
0049    Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0050    ”О, Турчине, Мемеде телале,
0051    Што те питам, право да ми кажеш!”
0052    Откуд теби ова сабља бритка –
0053    Или си је на боју добио,
0054    Или си је за благо купио?”
0055    Ал’ беседи Мемеде телале:
0056    ”Каурине Краљевићу Марко,
0057    Кад ме питаш, право да ти кажем –
0058    Нисам сабљу на боју добио
0059    Нити сам је за благо купио,
0060    Већ мож’ знати и паметовати
0061    Кад бијаше разбој по Косову,
0062    Кад ми ваше приотесмо царство,
0063    Ја сам био сирота нејака,
0064    Ја се шетам по новом разбоју
0065    Да би л’ јунак шта задобио.
0066    Намера ме намерила била
0067    На прекрасне зелене шаторе,
0068    Зелен шатор од зелене свиле,
0069    На њему је јабука од злата
0070    И вашије дванаест крстова,
0071    Под њим лежи рањен каурине,
0072    На глави му круна позлаћена,
0073    На плећи му коласта аздија,
0074    По аздији појас позлаћен,
0075    Вран му перчин појас премашио,
0076    За појасом ова сабља бритка.
0077    Од мене је воде заискао,
0078    Не хтедох га воде напојити,
0079    Трго сабљу, одсеко му главу,
0080    Па је баци у воду Марицу,
0081    Па продаде зелена шатора
0082    И продадо круну позлаћену,
0083    Сад продајем ову сабљу бритку!”
0084    Када зачу Краљевићу Марко,
0085    Ал’ беседи Краљевићу Марко:
0086    ”О, Турчине, Мемеде телалу,
0087    А јао, Турчине, жалосна ти мајка,
0088    Оно је мој родитељ био,
0089    Мој родитељ краљ Вукашине!
0090    Зашт’ га ниси воде напојио,
0091    Ја би тебе вина напојио,
0092    А да си га, море, саранио,
0093    Ја би тебе лепше саранио,
0094    Над тобом би правио ћуприју,
0095    Најмио би текијаше Турке
0096    Нек’ над тобом текије изводе!”
0097    Ал’ беседи Мемеде телале:
0098    ”Каурине Краљевићу Марко,
0099    Јеси л’ гдигод чуо и видио
0100    Да сарани Тручин каурина,
0101    Ја га богме нећу саранити!”
0102    А кад зачу Краљевићу Марко,
0103    Трже сабљу, одсече му главу,
0104    Па је баци у воду Марицу:
0105    ”Носи, водо, душманина мога
0106    Нека тражи родитеља мога,
0107    Вољ’ се нашли вољ’ се и не нашли!”
0108    Па покупи гроше и дукате,
0109    Па се шета доле до догања.
0110    Питају га догањџије Турци:
0111    ”Каурине Краљевићу Марко,
0112    Јеси л’ побро, сабљу пазарио,
0113    Оће л’ бити штогод алвалука?”
0114    Марко им срдито говори:
0115    ”Останите, доганџије Турци!”
0116    Ласно вам је...